Nemačka vlada veruje da će Grčka "ispuniti svoje zadatke"

BERLIN – Nemačka kancelarka Angela Merkel neće ponuditi Atini pomoć tokom planiranog susreta sa grčkim premijerom Jorgosom Papandreuom u Berlinu u petak, izjavio je portparol nemačke vlade na redovnoj konferenciji za novinare.

„Poseta grčkog premijera u petak uveče služiće za diskusiju o situaciji i potvrdu dobrih nemačko-grčkih odnosa”, dodao je portparol, ukazujući da sadržaj razgovora između nemačke kancelarke i grčkog premijera „neće biti obećavanje pomoći”, prenela je agencija TASR.

Portparol je dodao da je nemačka vlada pozdravila odluku Atine da usvoji nove mere za konsolidaciju javnih finansija.

„Vlada veruje da će Grčka ispuniti svoje zadatke, osnažiti svoje poverenje i podržati stabilnost evra”, prenela je agencija TASR izjavu portparola nemačke vlade.

Izjava Nemačke je, međutim, uzdržanija nego što su Grci očekivali. Atina, naime, posle usvajanja dodatnih mera štednje, računa na pomoć Evropske unije (EU), a svakako i na podršku njene najmoćnije ekonomije - Nemačke, ukazuju analitičari.

„Opravdano sada očekujemo solidarnost EU”, izjavio je danas Papandreu tokom televizijskog razgovora sa predsednikom Grčke Karolosom Papuljasom.

Grci s pažnjom očekuju susret svog premijera sa nemačkom kancelarkom, jer je Nemačka jedan od glavnih zajmodavaca Grčke. Nema sumnje da će stav Berlina prema grčkoj krizi uveliko uticati i na poziciju koju će u odnosu na taj problem zauzeti i druge članice EU, ukazuju analitičari.

Merkelova, koja je ranije uputila poziv premijeru Grčke da poseti Nemačku 5. marta, izjavila je ovih dana da joj je cilj da utiče na smanjivanje tenzija izazvanih budžetskom krizom u Grčkoj.

„Vol strit džornal” je objavio da u Nemačkoj i Francuskoj postoji raspoloženje da tamošnje državne banke i invstitori kupe grčke obveznice vredne tridesetak milijardi dolara, što bi bilo od izuzetnog značaja za tu zemlju, ali i za stabilnost evro zone.

Grčka vlada je danas usvojila nove obimne mere za smanjivanje budžetskog deficita. Radi se već o trećem paketu štednje za poslednja tri meseca, koji bi Atini trebalo da pomognu da dobije finansijsku pomoć.

Ukupno bi te mere štednje državnoj kasi trebalo da donesu 4,8 milijardi evra, pri čemu će polovina biti ostvarena na osnovu uštede u izdacima, a drugih 50 odsto od povećanja poreza, prenose agencije.

Sastavni deo novih grčkih mera je povećanje poreza na dodatu vrednost (PDV) na 21 sa sadašnjih 19 procenata, zatim povećanje potrošačkog poreza na benzin, duvanske i alkoholne proizvode, kao i ograničavanje bonusa za zaposlene u javnom sektoru za 30 odsto.

Mere štednje obuhvataju i zamrzavanje plata u javnom sektoru u ovoj godini.

(Tanjug)